Šta zemljište čini plodnim i zdravim?

Zdravo zemljište obezbeđuje nutrijente i osnova je za proizvodnju zdrave hrane.  Kvalitet i plodnost zemljišta odlučuju o tome koliko se voća, povrća ili žita na njemu može odgajiti. Pa ni biljke koje koristimo u lekovima i kozmetici ne mogu uspevati bez plodnog tla.

Zemljište filtrira vodu, vezuje za sebe zagađivače i obezbeđuje nam čistu vodu.

Ono dozvoljava vodi da se sliva u zemlju, ono upija kišnicu poput sunđera. Netaknutno tlo može da upije količinu vode koja višestruko premašuje njegovu zapreminu. Ova izuzetna moć upijanja sprečava poplave i suše.

Zdravo zemljište je suštinski važno za očuvanje klime. Procenjuje se da je oko 2.700 gigatona ugljenika uskladišteno u zemljištu širom sveta. Ovo je više ugljenika nego što ga ukupno ima u atmosferi i živoj biomasi zajedno.

Zemljište skladišti ugljenik u humusu, tresetu, sedimentima i mineralima. Ono je drugi najveći rezervoar ugljenika na svetu, posle okeana.  Milioni i milioni živih organizama u zemljištu pretvaraju ugljenik vezan u biljkama u humus. Polovinu ove organske, tamno braon materije, sačinjava ugljenik.

Globalni potencijal skladištenja ugljenika u zemljištu je 2 do 5 milijardi dodatnih tona ugljen dioksida svake godine. Yato, samo održiva obrada zemljišta može da nas poštedi nekoliko miliona tona CO2 godišnje.

Zemljište reguliše uzajamne cikluse materije i enregije, proizvodi hranu za ljude i stoku, daje temelje za naše građevine, sadrži sirovine i čuva informacije o našoj prirodnoj i kulturnoj istoriji.

Zemljiše je jedan od najvažnijih blaga planete i resurs najvredniji naše pažnje. Ono je osnova našeg postojanja. U svakodnevnom životu, zemljište izmiće našoj pažnji, čak i kada vrvi od života.

• 95 odsto naše hrane raste na zemljištu
• Humusno zemljište može da uskladišti količnu vode tri do 5 puta veću od sopstvene mase  
• 2,700 milijardi tona ugljenika uskladišteno je u zemljištu naše planete – to je oko tri puta više nego što ga ima u atmosferi.

Stvaranje humusa je permanentan transformativni proces  koji se odvija u zemljištu.

Humus je ključ zdravog zemljišta, koje ima snagu da postane još plodnije kada se na zajedničkom zadatku udruže zajednice živih organizama, ta 

umrežena snaga koja tsvara hranu za zemlju.  Majušna bića i mikroorganizmi razlažu i mešaju tvari unutar zemlje, stvarajući trodimenzionalnu

strukturu zemljišta. Ove glineno-humusne strukture imaju mnoštvo pora, kanalića i šupljina u kojima su vazduh i voda.Tako se živim bićima u zemljištu obezbeđuje dovoljno vazduha za disanje a korenovima biljaka voda i prostor za rast.

Glineno-humusna zemljišta čuvaju vlagu u zemljištu i čine ga rastretisijim, poroznijim i stabilnijim.  

Zemljišta bogata humusom otpornija su na vetar i vodene erozije, ekstremne vremenske uslove i nepovoljne efekte klimatskih promena. Mnogo bi se moglo pričati i o sposobnosti ovakvih zemljišta da ishrane brojna bića podzemnog sveta, obezbeđujući im vreme i nutrijente kojim podržava njihov dragoceni rad.

• 1/4 od 1/3 svih živih organizama na našoj planeti živi unutar zemljišta.
• 40 do 60 odsto zapremine zemljišta mogu činiti pore među česticama zemljišta.
• 400 vertikalnih kanala može se naći u samo jednom kvadratnom metru zemljišta koje je dobro naseljeno kišnim glistama. Svi kanalići, ispravljeni i nanizani jedan na drugi oni bi mogli biti dugi preko 1000 kilometara.

Šaka zemlje je šaka života. Nigde drugde nije takva gužva kao u zemlji. Osim nešto kišnih glista, puževa i buba, mi skoro nikada vidimo ogromnu većinu živih bića zemljišta.

Dodatno, u zemlji je neverovatna raznolikost vrsta. Naučnici su izborjali individualne organizme u zemlji i utvrdili da nigde na svetu biodiverzitet nije izraženiji. Bezbrojne biljke, životinje, gljive i mikroorganizmi užurbano žive u podzemljiu pretvarajući mrtav organski materijal u humus.

Oni dorpinose zdravom, produktivnom ekosistemu. Jedan kubni metar zdravog zemljišta  - zamislite kocku stranice jedan metar napakovanu zemljom – dom je za preko 5000 milijardi živih organizama.

Radi poređenja, 7,8 milijardi ljudi živi na Zemlji.

I dok je biodiverzitet zemljišta još malo istražen, naučnici znaju da su biljni i životinjski mikroorganizmi najčešći stanovnici tla. Jedan gram zemljišta sadrži 100 miliona bakterija razgranatih u 4000 do 7000 različith vrsta. Zajedno sa gljivama i algama one razlažu kompleksna jedinjenja kao što su proteini, celuloza ili lignit – da bi stvorile nove hranljive materije koje će biti hrana za biljke – to je čitav mali univerzum složenih međusobnih odnosa

Kišne gliste igraju ključnu ulogu u plodnosti zemljišta. Dok lutaju kroz slojeve zemlje one kopaju na metre dugačke tunele kroz tlo, učvrščujući ih svojom sluzi. Ovi tuneli mogu ići duboko sve do stena koje nose zemljište.

Vazduh i zemlja ulaze u njih i stvaraju prostor za širenje korenja biljaka. Korenovi potiskuju ostatke biljaka u dublje slojeve zemljišta, pa se tako stvara dodatni humus. Kišne gliste, doslovno, obrađuju zemlju, mrveći i provetravajući u kompaktna zemljišta.

Njihov je rad detaljniji od bilo koje poljoprivredne alatke, one mešaju otpatke biljaka sa česticama zemlje. Kišne gliste vare sve što ima u zemlji. Kroz njihov probavni trakt organski sastojci se mešaju sa mineralnim komponentama i mikroorganizmima. Vrtlari veoma cene izlučevine kišnih glista, a biljke ih vole: glineno-humusni kompleksi su, uz njih, obogaćeni mikronutrijentima i makronutrijentima kao što su azot, magnezijum i fosfor.

Uz sav svoj diverzitet, zemljište nije neograničen resurs, ono je dragocen, potrošiv resurs. Za proizvodnju 5 cm zemljišta potrebno je 1000 godina. Samo plodno zemljište može da nas dugoročno hrani i posluži kao baza za opstanak prirode.

Evo živih organizama koji mogu da žive u zdravom zemljištu na 30 cm dubine:

60,000,000,000 bakterija

1,000,000,000 gljivica

500,000,000 protozoa

10,000,000 valjkastih crva

1,000,000 algi

150,000 grinja

100,000 skokunaca

25,000 belih lončanih crva

200 zemljanih crva

200 mušičijih larvi

150 stonoga

100 buba

50 uši

50 paukova

50 puževa

Zemljište i klima utiču jedni na druge. Eksperti smatraju da klimatske promene ubrzavaju proces degradacije zemljišta, što rezultira povećanjem ugljen dioksida otpuštenog iz zemlje. Ovo znači da se, otpuštanjem CO₂, pojačava globalno zagrevanje. Ipak, aktivnost živih organizama u zemljištu zavisii od mnogo različitih faktora, kao što su voda i dostupnost hrane, što otežava tačnost proračuna i predviđanja. Jedno je jasno: zdravo zemljište bolje skladišti CO₂ i pomaže nam da lakše postignemo ciljeve klimatske zaštite.

Pesticidi, međutim, kao i veštačka đubriva i teška poljoprivredna mehanizacija, uništavaju zemljište, izazivajući oslobađanje tona gasova koji doprinose efektu staklene bašte.  

Intenzivna obrada zemljišta razbija komplekse humusa i gline, izlažući degradaciji organske materije koje sadrže. Ona, takođe, uzrokuje prodiranju više kiseonika u zemljište, stimulišući mikroorganizme i njihove aktivnosti u nepovratnom pretvaranju dragocenog humusa u ugljen dioksid.

Smanjivanje nivoa vode u moćvarnim zemljištima da bi se stvorila obradiva zemlja oslabljuje zemljište. Tada mikroorganizmi ubrzano razaraju zalihe ugljenika u njemu.

Procena uskladištenog ugljenika na svetu:

38,000 milijardi tona u okeanima

2,700 milijardi tona u zemljištu

780 milijardi tona u atmosferi

575 milijardi tona u vegataciji

Međunarodni panel  na nivou vladao klimatskim promenama čak 31% oslobađanja gasa koji izaziva efekat staklene bašte pripisuje poljoprivredi i prenameni zemljišta u poljorivredno. 

Šaka zemlje, na prvi pogled, ne izgleda naročito. Braon grudvice, koji kamenčić, možda ostatak nekog korena i, ako imate sreće, kišna glista koja vrluda po njoj.

Ali koliko je zemlja, zaista, zdrava – dom za bakterije, bube i ostale organizme?

Da bismo procenili zdravlje zemljišta, treba da razmislimo šta je kišnim glistama i ostalim vrednim radnicima pod zemljom potrebno za dobar život.  Najpre, potrebna im je hrana tokom cele godine: najviše vole biljke i njihove ostatke, pa i kompostno đubrivo. Ne vole otrove niti da im neko sabija ili razbija njihov dom. Oranjem se slojevi zemljiđta prevrću i mešaju, postavljaju vertikalno. I iznenada, na površini više nema hrane, gladovanju su izložena legla puževa, buba, stonoga, uši i ostalih sitnih radnika sa površine.

Postoji oko 46 različitih vrsta zemljanih crva samo u Nemačkoj. Na intenzivno obrađivanim zemljištima aktivno je samo par vrsta. Ostali ne mogu da prežive u goloj, degradiranoj zemlji, bilo da je reč o bašti ili njivi. A to znači da neže ni odraditi svoj najvažniji zadatak mrvljenja zemljišta i zaštitnika od poplava.

• 45 odsto evropskih zemljišta pokazuje znake gubitka kvaliteta, na šta ukazuje nizak sadržaj organske materije u njima.
• Prema predviđanjima, 60,000 do 400,000 metričkih tona mikorplastike spusti se na zemljišta Evrope svake godine. Ona se raznosi kroz sto hiljada metričkih centi kanalizacionog mulja.

• 70,000 kvdratnih kilometara zemljišta u zoni Baltičkog mora smatra se biološki mrtvim. Razlog: previsok nivo azota i fosfora iz poljoprivrednih radova.

Evropsko zemljište je ugroženo. Njegova vitalnost nestaje usled hemijskih đubriva i raspršivača, prekomernog eksploatisanja i erozije. Tenički izraz koji koristimo za ovo stanje je degradacija zemljišta. Prema Svetskoj organizaciji Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) većina zemljišta ima sadržaj humusa između 2 i 10 odsto.

Ovaj tanki sloj zemljišta na planeti koristimo kao da je neiscrpan resurs, gubeći preko 20 milijardi tona plodnog zemljišta svake godine.

Zemljište želi da bude prekriveno biljkama, ali ljudi mu tu zaštitu uskraćuju, izlažući orgromne površine obradivog zemljišta vetru i vodi. Oni erodiraju zemljište, oduvaju ili isperu plodni sloj u velike oblake prašine.

U drugim oblastima, ljudi grade na zemlji i zatvaraju je, nepovratno uništavajući zemljište.  Preterana ispaša i krčenje šuma takođe ugrožavaju zemljište. Degradirano zemljište ne može više da ispuni svoje mnogosturke uloge. Ono gubi sposobnost da upija kišnicu i sprovodi je u zemlju. Godinu za godinom, slušamo o posledicama u medijima: nivo vlage u zemljištu opada.

2,000 million hectares of soil are affected by human-induced degradation worldwide.

• 2.000 milijardi tona zemljišta ugroženo degradacijom uzrokovanom ljudskim delovanjem.
• 970 miliona tona plodnog zemljišta u Evropi svake godine odnesu jake kiše .
• ¼ svetske zemlje prvobitno korišćene za obradu je ozbiljno oštećno ili uništeno.
• 4 miliona hektara, uglavnom u zoni Mediterana i istočno evropskim zemljama, trpi uticaj salinizacije.
• Svakog dana 60 hektara nerazvijenog zemljišta se pretvara u zone za stambenu izgradnju i puteve samo u Nemačkoj – to je površina oko 31,000 fudbalskih terena godišnje.

Raskošne zelene poljane, ustalasana žitna polja,  redovi uspravnih stabljika kukuruza ili žuta polja uljane repice dokle pogled seže: ovi su prizori očaravajući. Njihov izgled je, međutim, varljiv: raskošni izgled polja ne govori ništa o zemljištu ispod njega. Obradivo zemljište je odavno prestalo da bude baza puna hrane za zdrav rast biljaka. Upravo zato što industrijski poljoprivredni sistemi ne koriste održive metode nego sintetičke supstance. Pesticidi zamenjuju prirodnu kontrolu štetočina koju vrše bakterije i zemljani crvi u zdravom zemljištu.

Prirodno recikliranje nutrijenata zamenjeno je veštačkim đubrivima. Monokulture, duboko oranje i đubriva mogu povećati prinose u kratkom vremenskom periodu, ali zdravlje zemljišta i njegova plodnost dugoročno propadaju. Zemljište postepeno degradira do obične podloge.

• Oko 1,400 miliona hektara obradive zemlje postoji na planeti.
• 10 miliona hektara dragocene obradive zemlje se gubi svake godine.
• 16.7 miliona hektara koristi se za zemljoradnju u Nemačkoj.  
• 7.8 odsto od toga se obrađuje organski.

Tekst: Susi Lotz

Izvori:

Bodenatlas 2015, Der Boden (Susanne Dohrn), Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, Deutsche Welle, Deutscher Landwirtschaftsverlag, Deutschlandfunk, Energiewende-Magazin 6/2020, Europäische Umweltagentur, FiBL, Johann Heinrich von Thünen-Institut, Julius Kühn-Institut, Kreo 01/2020, Max-Planck-Gesellschaft, Nature & More, oekolandbau.de, Saatgut (Anja Banzhaf), Save Our Soils, Slow Food, Statista, Stiftung Wissenschaft und Politik, Umweltbundesamt, Was ist und wie entsteht Humus? (Schnug / Haneklaus), World Ocean Review, WWF, Zukunftsstiftung Landwirtschaft (Wege aus der Hungerkrise, 2013)