Ljilja i Rade Grujić: Dorćolski baštovani

U okviru kampanje „Save Earth’s Skin“ u Srbiji snimili smo neke inspirativne priče brige o zemljištu, na organskim imanjima, ali i u gradu. Bašta Ljiljane i Radeta Grujića na Dorćolu, dokazuje da je briga o prirodi i uživanje u vlastitoj bašti moguće i kada živite u zgradi nadomak centra velikog grada.

Dorćolska bašta, koju su je porodica Grujić pokrenula pre petnaest godina, danas je dom za preko 50 različitih biljaka: stabala, žbunova, cvetova... U maju se razbukti bojama nevena, ruža, irisa, zevalica, ljubičica, oplemeni gradski vazduh mirisima lavande i 15 godina starog ruzmarina, odmara oči zelenim-žutim-crvenim krošnjama japanskog javora, vitkih bambusa, četinara. Hladovina pod starom šljivom nudi kutak za kafu i razgovor sa komšijama i prijateljima ili, samo prirodno utočište za opuštanje usred gradske vreve i betona. 

- Kućna i biblioteka i bašta je dovoljna za ispunjen život, rekao je neki mudar čovek. Mi smo biblioteku već imali, a onda smo odnegovali i vrt – kaže Rade Grujić, novinar, koji je jednog dana odlučio da je zapušten prostor ispod prozora stana, sa tvrdom i suvom zemljom i retkim korovom prošaranim papirićima i pikavcima – naprosto neprihvaljiv. Zasadio je ruzmarin i počeo da, svake godine dodaje po neko stablo, žbun ili cvet.

Sa druge strane zgrade, njihove komšije iz prizemlja odnegovali su mali park u senci velikih breza i lipa, a ove dve celine, koje zajedno čine jednu veliku baštu, dobile su i priznanje za najlepšu baštu uz stambenu zgradu u Beogradu. Bašte su postale mesto susreta, deca su odrastala igrajući se na travi, zajedničke akcije su zbližavale. Zamah ulepšavanju životnog prostora nije jenjavao, pa su nikli mozaici na zidu terasa koje gledaju na baštu, nove klupe i sadnice.

- Svakim odlaskom u Weleda vrt bila sam sve više opčinjena ogromnom brigom o zdravlju biljaka i zemljišta, čuvanjem semena i ugroženih vrsta, fascinirana bujnošću prirode u punom sjaju. Weleda je za mene, u punom smislu reči, bila inspiracija.

Ekologija je važna za ovu beogradsku porodicu koja je, čim je to kod nas postalo dostupno, počela da razdvaja svoj otpad za reciklažu: papir, limenke, staklo i plastiku. Kompost za biljni otpad iz kuhinje i bašte, inspirisan Weleda vrtom, nastao pre nekoliko godina, dodatno je smanjio količinu otpada i postao rezervoar prirodnog đubriva za biljke.

- U skladu sa idejama urbanog baštovanstva, pre nekoliko godina napravili smo nekoliko leja za povrće raspoređenih po bašti. Uskoro smo okupili i decu iz zgrade i zajedno sa njima gajili „dečju baštu“, u kojoj su oni učili kako izgleda ceo proces gajenja povrća, od sađenja semena, do branja salate, blitve, paradajza, luka...

Naši dorćolski baštovani učili su malo iz  knjiga, a više na vlastitim greškama. Neke biljke su presađivanje nekoliko puta dok im nije nađeno pravo mesto na kom su počele da bujaju. Priroda je, shvatili su, imala i svoje planove nezavisno od njih pa su mnoge biljke nikle samoinicijativno: od velike šljive koja obezbeđuje hladovinu za sedenje, do „noćnih frajli“ i zevalica koje već godinama odlučuju da rastu iz pukotina u betonu.

- Savršen vrt ne postoji, a onaj ko misli da ima savršen vrt – taj ga ne zaslužuje – kaže Rade Grujić – a tačnost ove izreke i mi smo vremenom shvatili. Vrt ima neki svoj ritam i filozofiju, a rešenja koja priroda nametne, obično se pokažu kao ona prava.

Vrt svake godine raste i postavlja izazove.

- Mnogo toga smo naučili baveći se vrtom. Shvatili smo da je tokom vrelog leta u našoj bašti hladnije nego na ulici. Učili ismo se strpljenju jer je proces od semena do ploda dug i uzbudljiv. A naučili smo i da ne mora sve što zasadite da procveta, da u bašti –kao i u životu, ne uspeva sve što zamislite, ali i dalje ima mnogo dobrih stvari u kojima se može uživati.