Arnika

Blistavo-žuti cvet arnika uspeva na prirodnim planinskim livadama i zemljištu bogatom organskim materijama koje pomažu da se zadrži vlaga. Najstariji zapis o ovoj biljci pronađen se u spisima filozofkinje i iseliteljke Hildegarde iz Bingena iz XII veka. Nežni cvetovi arnike izgledaju razbarušeno i krhko – kao da bi i najmanji dašak vetra mogao da ih odnese. Međutim, arnika je veoma snažna biljka koja raste do 40 centimetara u visinu i lako se opire jakom planinskom vetru. Ova spoljašnja otpornost je jasan pokazatelj snažne strukture koju arnika poseduje.

U bokoru arnike nalazi se oko 150 aktivnih farmaceutskih sastojaka. Među njima su visokovredne i efikasne supstance kao što su flavonoidi, karotenoidi, seskviterpenski laktoni i dragocena eterična ulja. Visok sadržaj silicijum-dioksida daje arniki sposobnost da formira i oblikuje kožu, čime podstiče regeneraciju tkiva nakon tupih udaraca koji izazivaju povrede kao što su modrice, natekline i kontuzije. U XVIII veku arnika je često korišćena za lečenje oboljenja kao što su giht, reuma, proširene i zapaljene vene. U današnje vreme, ekstrakti arnike su pokazali da imaju antiseptično dejstvo i poboljšavaju cirkulaciju krvi, otkljanjaju bol i ubrzavaju proces zarastanja. Ove i druge njene primene se često ispituju i o njima postoji iscrpna klinička dokumentacija. Zbog ovih osobina, arnika se često naziva ‘Zaštitnicom i isceliteljkom mišića i modrica’.