Privikavanje bebe na čvrstu hranu

U prvih šest meseci od rođenja bebe rastu brže nego ikada posle toga. Sve što im je potrebno od hrane sadržano je u majčinom mleku. Bebe koje se ne doje mogu svoje nutrijente dobiti iz mlečne formule. Tokom ovog vremena, bebe razviju fizičke karakteristike koje su im potrebne za postepeni prelazak na čvrstu hranu koju će jesti za stolom.

Nakon što ovladaju samostalnim držanjem glave uspravno,  bebe počinju da sede na krilu roditelja, uz malo podrške na donjem delu leđa. U vreme kada nauče da se okreću, one razviju i motoričke veštine jezika, pa mogu da savladaju različitu hranu novih oblika i tekstura. Uskoro bebe počinju da drže predmete u rukama i da ih stavljaju u usta. Refleks koji ih navodi da jezikom potiskuju strana tela iz usta vremenom nestaje. Za većinu beba, ova prekretnica dešava se kada napune šest meseci.  Za mali broj beba to može biti i malo ranije. Čvrstu hranu ne treba uvoditi pre uzrasta od punih pet meseci.

Kada roditelji osete da je njihovo dete spremno za prvi čvrst obrok, mogu da ponude dva do tri puta dnevno male količine hrane kašičicom ili dozvoliti detetu da hranu uzme rukom.  To može biti povrće kuvano na pari ili kaša od žitarica sa voćem. Hrana mora biti sveže pripremljena bez dodate soli, šećera ili konzervanasa. Sveže, nekuvano mleko, njegove prerađevine i med nisu pogodne za bebe zbog rizika od infekcije: orašasto voće i druga hrana kojom se dete može zagrcnuti i zadaviti treba da se izbegava. Uz ovih par izuzetaka na umu, varijacije hrane koju beba može da proba su doslovno neograničene.

Zaista,  postoji širok izbor zdrave hrane koja, kako izgleda, pozitivno  utiče i na razvoj tolerancije na potencijalne alergene iz hrane. Nema nekih posebnih  pravila o hrani koja treba prethodno primeniti za bebe sa povećanim rizikom na alergije. Njihov primarni izvor hrane treba i dalje da bude mleko, pa zato dojenje ili mlečna fromula treba da im se omogući kada god treba, bez ograničenja. Majčino mleko ostaje važan izvor nutrijenata čak i nakon prvog rođendana.

Učestvovanje u zajedničkom obroku sa porodicom u prijatnoj atmosferi pomoći će da kod deteta  razvijete pozitivne navike u ishrani. Posebno je važno da se dopusti bebi da odredi koliko mnogo i brzo će jesti. Stresu i pritiscima nema mesta za trpezarijskim stolom. Svako dete nauči da hoda shodno svom razvojnom ritmu, pa nema razlike ni kada je reč o sticanju navika u ishrani, koje treba mudro podržavati. Roditelji treba da ponude detetu dobro izbalansiran, zdrav izbor hrane, ali ne treba da mu diktiraju kako ili koliko će ono pojesti. Neke bebe vole da jedu vlastitim ručicama od samog početka,  dok druge uživaju da ih lepo hranite kašičicom dok sede u roditeljskom krilu.  Dužnost je roditelja da prati pažljivo svoje dete na ovom individualnom putu.

• Izbegavajte sirovu hranu životinjskog porekla poput jaja, ribe i mesa. Sirovo mleko je takođe neprikladno zbog rizika od zaraze opasnim bakterijama kakva je, na primer, salmonela.

• Med ne treba uzimati zbog opasnosti od trovanja bakterijom Clostridium botulinum.
• Nijedna vrsta kofeina ili alkohola ne sme biti prisutna u ishrani beba i dece.

• Riba sa kostima se izbegava, kao i zelena salata koja se može zalepiti za nepce.

• Neprerađeni, celi plodovi orašastog voća su opasni; beba ih može udahnuti kroz nos ili usta i zadaviti se. Ipak, oni se mogu dati bebi ako su prikladno pripremljeni, na primer, samleveni i ispečeni u nekom jelu.

• So se bebama ne daje - može biti prisutna samo u vodi za kuvanje na pari.

• Bebi se ne daju dodaci hrani poput dekstroze, fruktoze, maltoze ili maltodekstrina.

• Aditivi za zgušnjavanje hrane ili dodavanje ukusa treba da se izbegavaju generalno, pa i u kupljenoj hrani u teglicama za bebe.

• Takođe treba da se izbegavaju čoklolada i kakao, kojih može biti u unapred pripremljenim žitnim kašama.

• Operite i ogulite povrće poput bundeve, šargarepe, paškanata, tikvica ili brokolija. Šargarepe i paškanat treba da budu ponovo oprani nakon guljenja.
• Isecite povrće na trake duge oko 10 cm. Štapići treba da budu dovljno dugački da vire iz dečije šake kada ih uhvati.
• Nalijte vodu u šerpu, ubacite cediljku, dodajte u nju povrće i poklopite. Sačekajte da voda provri. Proparite povrće dok ne omekša. Drugi način je da stavite povrće direktno u šerpu, prekrijete vodom samo da ogrezne, pa prokuvate poklopljeno.
• Brzo pripremljeno i kratko prokuvano povrće čuva mnogo više vrednih hranljivih sastojaka.
• Vreme kuvanja je, zavisno od vrste povrća, osam do deset minuta.
• Ponudite bebi meke štapiće od povrća ili ih izblendirajte u kašu.

Potrebno je:
150 g banana
150 g speltinog brašna
50 g mlevenih badema
½ jabuke, iseckane na sitne kocke
150 ml kokosovog mleka (pirinčanog mleka ili čak vode)
1 kašičica sode bikarbone

• Pomešajte u činiji speltino brašno, bademe i sodu bikarbonu.

• Dodajte seckanu jabuku.

• Pomešajte kokosovo ili pirinčano mleko sa bananom, pa ih dodajte smesi sa brašnom i sve izmešajte.

• Napunite modle za mafine, pa pecite oko 25 minuta u prethodno zagrejanoj rerni na 180 °C.