lepota

Kako uživati u suncu

Toplina, svetlost, lekovitost - sunce je naš izvor života. Dr. Brigitte Roesler objašnjava kako možemo uživati na suncu i ceniti njegovu moć. Kao dermatolog, ona zna čega bi trebalo da se čuvamo. U ovom intervjuu odgovara na najvažnija pitanja o suncu i našoj koži. Koliko sunca je dobro za nas? Šta uzrokuje opekotine od sunca i kako možemo da ih zacelimo? Kako sunčeva svetlost utiče na starenje kože? Koji tipovi kože su posebno skloni opekotinama od sunca i kako možemo zaštititi kožu?

Šta se dešava s kožom kada je izložena suncu?

Sunčevi zraci nam mogu biti od velike koristi. Na primer, sunčeva svetlost nam je neophodna za proizvodnju vitamina D i razvoj jakih kostiju. Ona je isceliteljska sila. Međutim, kao i kod bilo kog oblika zračenja, prevelika količina može biti opasna, tako da bi trebalo postupati sa određenim oprezom. Sunčeva svetlost takođe ima blag imunosupresivni efekat, što znači da može oslabiti imuni sistem. Zato intenzivan odmor pod suncem, na plaži, može dovesti do pojave oralnog herpesa (groznice). Ukoliko ste prehlađeni, preporučuje se da izbegavate prekomerno izlaganje suncu.

Koliko sunca je dobro za nas i kada treba zaštititi kožu od sunca?

Nisu svi sunčevi zraci isti. Deo dana, godišnje doba i geografska lokacija određuju njihov intenzitet. Trajanje prirodne zaštite kože se skraćuje kada ste, na primer, na otvorenom leti u podne ili ako ste u planinama, jer se intenzitet UVB zračenje pojačava na višim nadmorskim visinama. Na moru su UV zraci povećani reflektovanjem o vodu. U tropskim krajevima, kada je sunce leti u zenitu, UV svetlost ima kraću putanju kroz Zemljinu atmosferu, što je čini intenzivnijom.

Koliko vremena bi trebalo provesti na suncu , odnosno kada ga je potrebno potpuno izbegavati, zavisi od različitih  faktora okoline, poput prethodno navedenih, ali i od tipa kože.

 

Vrednost UV indeksa (UVI), kog obezbeđuju mnoge   meteorološke stanice , takođe je dobar pokazatelj rizika od izlaganja suncu. Ukoliko ste na odmoru ili na otvorenom, UVI možete da proverite online na smart telefonu. Vrednost indeksa od 3 do 5 je umerena - ako je indeks  6 ili 7, najbolje je ostati u zatvorenom sredinom dana, između 11 i 15 časova.

Zašto treba zaštititi kožu od UV zračenja – kakav je uticaj UV svetlosti?

Sunčeva svetlost se sastoji od svetlosnih talasa različitih frekvencija. Određeni delovi ovog spektra zračenja stižu do nas: nevidljivi, toplotni, dugi infracrveni zraci, vidljiva svetlost i kratki ultraljubičasti zraci. Ultraljubičasta svetlost je podeljena na UVA, UVB i UVC zrake.

 

UVA zraci prodiru u dublje slojeve kože, sve do dermisa. Prekomerno izlaganje UVA zracima ubrzava starenje kože i može dovesti do gubitka njene elastičnosti. UVA zraci uzrokuju "instant ten", koji je kratkotrajan. UVA zračenje podstiče formiranje slobodnih radikala i tako indirektno napada ćelije i njihove molekule (npr. DNK, proteine). Dugoročno posmatrajući, to može  dovesti do prevremenog starenja kože ili raka kože. Pored navedenog, UVA zračenje uzrokuje hiperpigmentaciju u ranama - tokom procesa zarastanja, koža oko rane može postati tamnija i ostaje vidljiva kao ožiljak.

UVB zraci su kraće talasne dužine, ali nose više energije, u poređenju sa UVA zracima i prevashodno su odgovorni za opekotine od sunca i duži, trajniji ten. UVB zraci dopiru samo do gornjeg sloja kože (epidermis), ali mogu oštetiti jezgra ćelija kože, što može dovesti do raka.

 

Ozonski omotač obično apsorbuje UVC zrake, koji su još kraći i naročito agresivni, tako da uopšte ne dopiru do nas. Na mestima gde je ozonski sloj tanji i propustljiv, kao i na visokim nadmorskim visinama u planinama, važno je nositi dodatnu zaštitu, posebno odgovarajuću odeću.

Koža se sastoji iz tri različita sloja: epidermis koji deluje kao čvrsta zaštitna barijera i stvara ton kože; dermis, koji sadrži kolagen, krvne sudove, nervne završetke i znojne žlezde; i hipodermije, čije gusto masno tkivo deluje kao jastuk i pruža izolaciju (koja se sastoji prvenstveno od masnog tkiva).

Kako sunčanje utiče na starenje kože?

Ukoliko se koža često izlaže direktnoj sunčevoj svetlosti duži vremenski period tokom mnogo godina, to će ubrzati boranje kože. Ovo je reakcija na UVA zračenje, koje, između ostalog, napada elastična vlakna u dermisu. Dodatno, može doći i do pojave estetski nepoželjnih pigmentnih nepravilnosti (smeđe, bele ili crvene fleke) na licu, vratu i podlakticama.

Kojim tipovima kože se preporučuje dodatni oprez pri izlaganju suncu?

Naša koža je individualna kao i mi sami. Da bi olakšali stvari, dermatolozi su kategorizovali ljudsku kožu u različite tipove. Svaki tip kože je više ili manje osetljiv na sunce. Takozvana "samozaštita" označava koliko dugo koža može biti izložena suncu - bez zaštite - pre nego što nastanu opekotine od sunca. Ovaj period se razlikuje u dužini, u zavisnosti od tipa kože. Boravak u planinama, tropskim područjima ili na moru takođe smanjuje vreme samozaštite vaše kože.

 

Bebe i decu nikada ne bi trebalo izlagati suncu bez zaštite. Opekotine s plikovima koje se jave pre dvadesete godine života, povećavaju rizik od karcinoma kože.

Naša koža je jedinstvena kao i mi sami

Dr. Brigitte Roesler

Odredite svoj tip kože

 

Tip kože Koža(pre izlaganja suncu)/ Kosa Trajanje samozaštite/ Preporučeni SPF
Tip 1

Veoma svetla koža, često sa pegama

Crvena i plava kosa

3-10 min.
SPF 30-50

Tip 2

Svetla koža, ponekad sa pegama

Plava i svetlo smeđa kosa

10-20 min.
SPF 15-40

Tip 3

Srednje taman ten i maslinasta koža

Tamno plava i smeđa kosa

15-25 min.
SPF 12-30

Tip 4

Taman ten i maslinasta koža

Tamno smeđa i crna kosa

20-30 min.
SPF 8-15

Tip 5

Svetlo smeđa i tamna koža

Crna kosa

40-50 min.

Tip 6

Tamno smeđa koža

Crna kosa

60 min.

Kako mogu sprečiti opekotine od sunca?

Sunčanje bez preduzimanja mera predostrožnosti – jednostavno "pečenje" na plaži - posebno je štetno za kožu.

Ako želite da se sunčate, to treba činiti pre 11 časova i posle 16 časova. Za period najjačeg sunčevog zračenja postoje tri glavna pravila:

1. Izbegavajte direktno izlaganje suncu kad god je to moguće.

2. Nosite zaštitnu odeću.

3. Nanestite zaštitnu kremu na kožu.

Na preparatima za zaštitu od sunca ne treba štedeti, već ih nanositi u izdašnom sloju. Po pravilu se koristite dva miligrama kreme za sunčanje po kvadratnom centimetru kože. U zavisnosti od visine i težine osobe, to iznosi oko 1,5 do 2 grama za lice i vrat, što je približno veličini oraha.

 

Još jedan savet je da svakodnevno pijete sok od šargarepe, koji pomaže u zaštiti od opekotina “iznutra ka spolja”.

Koja je razlika između hemijske i mineralne zaštite od sunca?

Umanjenje UV zraka apsorpcijom

Kreme sa hemijskom zaštitom od sunca sprečavaju da UV zraci prodru u kožu tako što apsorbuju UV zrake i pretvaraju ih, na primer, u toplotu. Ovo obično uključuje molekule rastvorljive u vodi, od kojih neki mogu da prodru dublje u kožu ili se rašire kroz nju.

Umanjenje sunčevih zraka rasejavanjem

Kreme sa mineralnom (neorganskom) zaštitom, s druge strane, reflektuju svetlost poput malih ogledala i tako sprečavaju da UV zračenje prodre u kožu. Mineralna zaštita ostaje na površini kože, teže ju je utrljati i često ostavlja bele tragove. Taj takozvani "beličasti sloj" nije nužno smetnja, naročito kada je u pitanju koža beba i male dece: to znači da roditelji mogu odmah videti da li njihova deca i dalje imaju dovoljno zaštitnog preparata na telu, čak i nakon što se pokvase.

Ako izgorim, na koji način da lečim opekotinu? Kada je preporučljivo otići doktoru?

Prvo što treba uraditi u slučaju opekotina je da se odmah sklonite sa sunca. U sobi zaštićenoj od sunčeve svetlosti, telo može početi sa regeneracijom ćelija kože.

Kod opekotina prvog stepena, koža postane topla i crvenkasta, što je često praćeno svrabom ili osećajem peckanja. Pomaže ukoliko hladite pogođeno područje kože mokrim preškirom. Prirodni lekovi kao što su esencije sa arnikom i koprivom takođe su se pokazali efikasnim u lečenju opekotina. Naprskajte ih u razblaženom obliku na vlažan peškir i prekrijte zonu opekotina, kako biste umirili kožu i olakšali tegobe.

 

Teža opekotina, drugog stepena, dopire dublje, što dovodi do formiranja plikova. Ukoliko su simptomi ozbiljniji, neophodno je konsultovati lekara. Sa opekotinama trećeg stepena dolazi do ozbiljnih oštećenja svih slojeva kože, što dovodi do odvajanja kože na pojedinim mestima i zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Da li domaći, kućni lekovi kao što su obloge sa sitnim sirom, jogurtom ili kokosovo ulje, pomažu kod opekotina od sunca?

Hladne obloge sa tradicionalnim nemačkim sitnim sirom su odlična pomoć, rashlađuju kožu u trajanju do četiri sata. Jogurt sadrži više tečnosti, tako da nije toliko efikasan, ali ako vam je samo on na raspolaganju u datom trenutku, možete napraviti hladne obloge od jogurta. Kada je u pitanju sitan sir, jednostavno stavite čistu gazu na kuhinjsku krpu, dodajte sir, prekrijte drugom čistom gazom, potom uvijte u krpu i postavite na pogođeno područje kože. Ne nanosite sir direktno na kožu, jer se može zalepiti tokom procesa zagrevanja.

Ulja ili masne kreme nisu dobre za opekotine od sunca jer mogu uticati na pojačano zagrevanje kože. Za dodatnu negu kože, koristite lagani hidratantni losion.

 

 

Savet: Gel nastao od debljih listova aloe vere odlično hladi i umiruje kožu. Samo prelomite list i nanesite gel na pogođeno područje kože.

Autor

Dr. Brigitte Roesler

Dermatolog

Dr. Roesler je radila osam godina na Odseku za dermatologiju na Medicinskom fakultetu u Berlinu. Od 2000. godine vodi privatnu kliniku u Berlinu s fokusom na antropozofsku medicinu.