Pronađi svojih novih sedam čula

Sve što vidimo i doživljavamo deo je iskustva naših čula. U svakodnevnom životu često prihvatamo svoja čulna opažanja zdravo za gotovo, pa ipak, ona su jedini način našeg učešća u životu - a ima ih i više od onih pet koja svi znamo. Naučnik koji se bavio prirodom i filozofijom, osnivač Welede, Rudolf Štajner (Rudolf Steiner) intenzivno je proučavao ljudsku sposobnost opažanja. Razvio je model dvanaest čula, upotpunjujući standardnih pet - dodir, vid, sluh, miris i ukus - sa sedam novih ćula. To su naš osećaj za toplotu, ravnotežu, kretanje, jezik, misao, život i samog sebe. Ovih 12 čula podelio je u tri grupe: čula spoljnog sveta, telesna čula i socijalna čula.

Čulo vida najčešće koristimo kada želimo da se orjentišemo. Posmatramo da li je dan sunčan, ili gledamo gde smo ponovo zaturili ključeve. Kvalitet sveta oko nas primećujemo samo ako ga svesno posmatramo, otkrivajući svetlost, tamu i boje. 

Gorko ili slano, slatko ili kiselo? Čulom ukusa naš jezik razlikuje ove kvalitete. Ali čulo ukusa je raznoliko i kompleksno, između ostalog i zato što se ukusi lako mešaju sa drugim čulnim kvalitetima, kao što su čula mirisa i čulo dodira na jeziku.

Naše reagovanje na parfeme i druge mirise veoma je individualizovano i emotivno. Nije čudno što je naše čulo mirisa tako osetljivo.

Tokom hladnog zimskog dana, ako smo bez rukavica, biramo lopatu za sneg sa drvenom drškom, a ne sa metalnom. Razlog je naše čulo toplote, koje se oslanja na naše iskustvo o materijalima i prostoru u kom živimo.  

Često nismo svesni svog čula za ravnotežu. Samo ako se dogodi da izgubimo ravnotežu ili osetimo vrtoglavicu, primetimo koliko je ovo čulo važno za nas i našu svesnost.

Pa i čulo kretanja prihvatamo zdravo za gotovo. Uz njegovu podršku pomeramo ruke, šake, noge, a ne moramo da ih pritom pogledamo. Tako smo u stanju da, na primer, sklopimo šake iza leđa.

Ako se premorimo ili smo bolesni, budi se naše životno čulo. Ono nas povezuje sa našim telom, pomaže nam da iskusimo ritam našeg osećaja svežine i snage ujutro i večernjeg umora.  

Simpatije i nežnost izražavamo kroz ovo čulo, i shvatamo koliko dodir ima snažan uticaj. Naše čulo dodira uvek je povezano sa pokretom. U mračnoj sobi, na primer, krećemo se oprezno i, ako iznenada na nešto naletimo, osećamo granice našeg tela i objekata oko nas.

Naše čulo sluha govori nam o bliskosti stvari oko nas. Ako čujemo glas neke osobe ili životinje, osećamo da smo sa njima u vezi. Nekoga možemo posmatrati sa udaljenosti: kada ga čujemo, već smo veoma blizu. 

Još bliže prilazimo drugima našim čulom govora, koje je značajno različito od čula sluha. Čak i kada ne razumemo nekoga, ili govorimo drugi jezik, ipak prepoznajemo kada čovek nešto govori.

Da bismo nekoga razumeli, slušamo ga i spoznajemo njegove misli u sebi. Uz pomoć čula misli, shvatamo značenje onoga što čujemo, i razmišljamo o stvarima koje nisu bile u našim mislima pre toga.

Od trenutka kada se rodimo, okrećemo se drugim osobama, sagledavajući ih kao srodna ljudska bića. Naše jedinstveno interesovanje za njih dolazi od našeg čula samog sebe.